Imao Amerikanac tvornicu čavala. Čuo on da u Bosni ima ljudi koji mogu glavom zabiti čavao u zid, pa odluči otići u Bosnu i naći nekog Bosanca te snimiti reklamu.

U vlaku za Prnjavor sretne on Muju i objasni mu što traži i koliko dolara nudi za reklamu, a Mujo će ko iz topa:
- Eto me, bolan, našo si svog čovjeka!

I izvadi Amer jedan mali čavlić pa ga daje Muji:
- 'Ajde, Mujo, zabij ovaj čavlić u zid kupea da vidim možeš li.

Namjesti Mujo čavlić, pa tup-tup - rokne glavom i zabije ga iz prve!

Amerikanac, radostan, vadi malo veći čavao:
- 'Ajde, Mujo, probaj ovog.

 

Tup-tup, rokne Mujo glavom i zabije čavao!

Amerikanac, sav oduševljen, vadi ogromnu čavličinu iz torbe:
- Mujo, ako zabiješ i ovoga vodim te ravno u Ameriku! Bit će para ko u priči...

 

Mujo zgrabi čavličinu, namjesti ga na brzinu i tup - ništa!

 

Ponovo Mujo odvali glavom: tup-tup! No, čavao ni da se pomakne... Pokuša još jednom svom snagom: TUUUP! Opet ništa!

 

Nato se Mujo digne i sav bijesan otrči do susjednog kupea, gdje je bio Haso, pa mu kaže:
- 'Ajde, bolan Haso, pomakni glavu, nije mi do za*ebancije!